О књизи: 2015 / "Ања је урадила оно што је дуго желела - удала се. Десило се да је мужа пронашла у Санкт Петербургу, где је стигла у друштву пријатеља. Односно, путовала је са пријатељицом, другарица је путовала са својим дечком и са колегиницом, коју је пратио њен муж, и то очигледно странац, што није променило суштину ствари. Зашто је Ања уопште пристала на ово путовање, имала је мало разумевања Међу Ањиним познаницима било је оних који су обожавали Петра, и оних који су га поштовали, али га нису волели. И сама је припадала овом последњем. Вероватно је утицао студентски викенд са човеком којег сам тада волела, а који је био један од првих. Сањао је да Ањи покаже беле ноћи, мостове, фонтане, дворишта, бунаре и музеје. Могао је дуго стајати крај сваког натписа на кући, сваке увојке на фасади. Већ прве беле ноћи, Ања, промрзла до костију, почела је да пати од циститиса и није могла да размишља ни о чему другом осим о тоалету. Чести нагони за мокрењем уништили су љубав, а одмах по доласку у Москву раскинула је са својим вољеним, међутим, без имало жаљења. Узгред, никада није схватио шта се догодило - уосталом, све је било тако дивно: невероватан град, продоран ветар са Неве и сама Нева... Ања се сећала Санкт Петербурга из кафића који су пили одвратну кафу, али тамо били тоалети. А ако се Ања после неког времена сећала младића са топлином, онда није могла да опрости Петру њен циститис…»